Popustljiva je od kraja decembra bila u nekoj vrsti hibernacije. Ne u onoj romantičnoj, planinskoj, sa kaminom i vunenim čarapama koje se peru ručno, već pravoj gradskoj, prazničnoj hibernaciji: pidžama kao osnovni outfit, dan koji počinje u podne, laptop kao sto za ručak i frižider koji se otvara češće nego mejl.
Nova godina je došla tiho, gotovo stidljivo, a Popustljiva ju je dočekala u stanju potpunog mira. Nije jurila popuste, nije pravila planove, nije zapisivala rezolucije. Jela je rusku salatu direktno iz činije, uz pečenje koje se jelo “još samo danas”, i obećavala sebi da će se vratiti u realnost… sutra. Ili prekosutra. Ili kad se pojavi prvi ozbiljan razlog.
A razlog se pojavio u obliku snega.
Prvi sneg u novoj godini uvek padne isto: iznenadi sve, iako su ga najavili. Meteorolozi su govorili, aplikacije su slale notifikacije, komšinica sa trećeg sprata je rekla: “Bićemo zavejani ove godine.” Ali Popustljiva je, kao i svake godine, odlučila da veruje u alternativnu istinu – da se to verovatno neće desiti baš sad.
Desilo se.
Ujutru je otvorila prozor i grad je bio beo. Lep, tih, zavodljiv. Onaj sneg koji izgleda kao reklama, ali u sebi krije mokre čarape i klizave trotoare. Popustljiva je pogledala dole, pogledala svoje patike i setila se traumatičnog flešbeka iz prošlog snega.
Tada je, u naletu optimizma i pogrešne procene, izašla u patikama. “Ma to je samo malo snega,” rekla je sebi. “Patike su jake.”
Nisu bile.
Na pola puta do prodavnice, dok je hodala dostojanstveno kao pingvin koji pokušava da izgleda kao dama, osetila je ono sudbonosno škljoc. Đon se odlepio. Ne simbolično. Stvarno. Jedan deo je ostao uz stopalo, drugi je odlučio da nastavi samostalni život.
Patike u snegu? Što da ne. Fashion statement. Lol.
Vreme je za ozbiljan detektivski posao
Zato je ovaj sneg bio alarm. Pravi, ozbiljan, zimski alarm koji kaže: vreme je za čizme. Prave čizme. One koje ne propuštaju, ne klize i ne ostavljaju đon kao suvenir gradu.
Ali Popustljiva je i dalje bila u prazničnom duhu. Nije ustala da ide u radnju. Nije čak ni obula čarape koje se slažu. Sela je za laptop, sa tanjirom ruske salate s leve strane i parčetom pečenja s desne, i otvorila pretragu. Jer ako već sneg dolazi, neka čizme bar dođu na vreme.
Jurila je savršene čizme kao što se jure sniženja – strastveno, fokusirano i sa blagom panikom u očima. Vodootporne, ali lepe. Tople, ali da ne izgledaju kao ekspedicijska oprema. Da mogu i do prodavnice i do “brzog izlaska” koji traje tri sata.
Klik, skrol, upoređivanje. “Ove su lepe, ali klize.”
“Оve su tople, ali izgledaju kao da su za planinu, a ja idem do apoteke.”
“Оve su savršene… ali nemaju moj broj.”
Sneg je napolju i dalje padao, a Popustljiva je imala osećaj da vodi trku sa prirodom. Nije jurila sneg koji je već tu – jurila je sledeći nalet. Jer naučila je lekciju: prvi sneg je upozorenje, drugi je kazna.
Na kraju ih je našla. Čizme koje obećavaju toplinu, stabilnost i đon koji se ne odvaja pri prvom susretu sa realnošću – Wintro čizme na ePlaneti. Poručila ih je s onim poznatim olakšanjem koje osećaš kad znaš da si možda ipak malo odrasla osoba. Možda.
Laptop je zatvoren, tanjir ispražnjen, praznična hibernacija polako se privodila kraju. Sneg je i dalje bio tu, ali ovog puta Popustljiva je bila spremna. Ili bar spremnija nego prošli put.
Jer nova godina ne mora da počne savršeno. Dovoljno je da počne sa jednom dobrom odlukom. I jednim čvrstim đonom.
Na kraju, Popustljiva želi da vam poželi srećne novogodišnje i božićne praznike. Da vas sneg raduje više nego što vas nervira, da vam se đonovi ne odlepljuju i da u novu godinu uđete siti, nasmejani i bar malo popustljivi prema sebi. ❤️
🔔 Prati #trapaviutorak za još realnih failova, saveta i situacija koje su ti sigurno poznate.
